Kako se izboriti sa stresom?
Bez obzira što koreni saznanja o uticaju psihe na zdravlje dosežu daleko i dalje je potrebno osvetiti u svakodnevnom životu prepoznati sugestije koje dobijamo najpre od nas samih. Mi slušamo sopstvene misli, mi ih posedujemo i možemo da ih menjamo. Takođe smo podložni i uticaju tuđih misli, stavova i uverenja. Za početak, možemo samo toga biti svesni. Konstatovati da određeni stav postoji. Priznati moć uma i njegovog delovanja na telo.
Kako se zaštititi u svakodnevnom životu, pre svega je cilj očuvati zdravlje?
Jedan od glavnih neprijatelja, u kojem direktno učestvuje naš um je stres. Naši klijenti uglavnom kažu nemoguće je nemati stres, ne biti pod stresom, takvo je vreme, takvo je društvo...
Na početku niza promena koje se završavaju stresom nalazi se naša percepcija događaja koji nazivamo stresnim. Naravno, postoje događaji koji će kod većine ljudi izazvati stres (postoje „veliki stresori“ kao što su smrt bliske osobe, razvod, bolest, preseljenje...), ali isto tako znamo da istu situaciju jedna osoba proživi na jedan, a druga na drugi način. Kod nekoga negativno dejstvo stresa traje kraće, dok je kod drugog to intenzivnije, duže. Jedna sitnica je dovoljna da nekoga „izbaci iz takta“ i pokrene burnu reakciju na fiziološkom nivou koju nazivamo stres. Možemo da utičemo i svesno promenimo način gledanja na situaciju, način reagovanja , čime sebe dovodimo u bolje raspoloženje, ali i štitimo svoje zdravlje.
Umesto termina „borba“ koristimo i termine kao što su prevladavanje, mehanizmi prevladavanja, koping mehanizmi i sl. Postoji više nivoa odbrane od stresa. Savet koji biste najčešće dobili od svojih prijatelja jeste : nemoj se izlagati stresoru (nemoj ići tamo, prekini taj odnos, itd). To zaista jeste jedan od načina da se zaštitimo, odnosno smanjimo dejstvo stresora na nas. Međutim, to nije dovoljno, a nekada nije ni izvodljivo.
Druga linija odbrane je promena percepcije, da sagledamo pojavu iz drugog ugla, u celini.
Treća linija odbrane od stresa odnosi se na ulaganje u fizičko zdravlje, stil života, relaksaciju, kontrolu fizioloških procesa u organizmu.
Četrvta mera zaštite je živeti svoj život u skladu sa svojim željama, potencijalima, talentima, sposobnostima. Prepoznati svoje autentično biće i proceniti koliko ste mu dozvolili da se razvija, koliko ste trenutno daleko od njega, šta možete da preduzmete povodom toga da mu se približite i tako se osećate bolje i ispunjenije.
Psiholozi su se bavili ovom temom i na istraživačkom planu pokušavali da zaključe koje su to osobine, odnosno struktura ličnosti koja generalno gledano čini neke ljude otpornijim na stres, pa samim tim i po pitanju bolesti uopšte.
Jedan od takvih zaključaka je izveo i Raymond Flannery 1987.godine razmatrajući složeno pitanje šta ljude čini otpornijim , odnosno koje su strategije prevladavanja stresa efikasne i sa ređim i lakšim posledicama. Njegovi zaključci su sledeći:
-to su ljudi koji imaju kontrolu nad sobom i koji veruju da mogu da kontrolišu okolinu, oni rapolažu ili veruju da raspolažu specifičnim veštinama koje im omogućuju efikasno reagovanje u specifičnim situacijama
- angažovani su u obavljanju određenih zadataka, koji su promišljeno izabrani i imaju za njih određeni smisao; voljni su i sposobni da se tome posvete i žrtvuju kratkotrajna zadovoljstva, radi vrednijih i dugotrajnijih
- vode računa o odgovarajućoj ishrani, redovnim telesnim vežbama i nalaze tokom dana potrebno vreme za relaksaciju
- znaju da koriste socijalnu podršku i pomoć u svojoj socijalnoj mreži
Flannery takođe nalazi da su kod ovih ljudi ređe posledice u vidu somatskih bolesti, anksioznosti i depresije, kao i da je njihov život duži.
Pročitaj još ...
Psihosomatika: odnos duše i tela